Миленици.com.mk
  • Април 24, 2014, 08:31:19
  • Добредојде, гостин
Ве молиме пријавете (login) или зачленете се (register).

Пријавете се со корисничко име, лозинка и должина на сесија
Eukanuba
Напредно пребарување  

Новости:

Добредојдовте на првиот македонски форум за миленици!
Уживајте во престојот тука, забавувајте се и научете како животот со вашиот миленик да биде поубав и полесен.

 

Автор Тема: KUNIKULI (ZAJACI)  (Прочитано 10884 пати)

D-r Zajak

  • Nov Clen
  • *
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 12
KUNIKULI (ZAJACI)
« на: Декември 19, 2006, 13:30:23 »

II POTEKLO
   Domasniot kunikul, ima poteklo od diviot kunikul Orictolagus cuniculus koj pripa|a vo redot Lagomorpha, familija Leporidae, kade pokraj nego se naoga i diviot zajak Lepus europaeus  i zaedno so ostanatite zivotinski vrsti e slicen na “popularno” narecenite zajci. Vo narodot tie se uste i poznati kako domasni zajci (ang. Domestic rabbit).
   Domasniot kunikul vodi poteklo od diviot kunikul koj nastanal vo periodot na mladiot Tercier. Paleontoloskite iskopuvanja vrseni vo Azija otkrivaat pronajdoci na skelet na diviot kunikul, pa se smeta deka vodi poteklo od Azija. Diviot kunikul bil dosta rasprostranet  za sto govorat i pisanite podatoci otkrieni na crtezite na starite Egipjani koj datira od 180 god. pr.n.e.
   Vo Evropa prvite pronajdoci se otkrieni okolu Sredozemnoto more, potocno na ostrovot  Korzika i toa pred poveke od dve iljadi godini za sto postoi i pisan dokument deka gi imalo na kovanite pari na carot Hadrijan (130-120 god. pr.n.e).
   Od toj moment covekot zapocnal se pomasovno da go domestificira diviot kunikul vo domasen kunikul i da zapocne proces na selekcioniranje i sozdavanje na rasi i rasni karakteristiki na domasniot kunikul. Najnapredni vo toj pogled bile Italijanite, Francuzite i Anglicanite od kade se smeta deka poteknuvaat prvite rasi na domasniot kunikul.                                                
   Sepak mora da istakneme deka diviot kunukul se razlikuva od diviot zajak spored genetskite i bioloskite karakteristiki. Diviot kunukul ima pokratki usi od diviot zajak, positno telo, pokratki noze i eden nokt poveke na prednata sepa. Se razlikuvaat i vo polovite karakteristiki. Diviot kunikul se okotuva za 29-32 dena, a diviot zajak za 40-42 dena, diviot kunikul se koti 7-8 pati godisno i dava 4-12 mali vo okot koi se ragaat bez vlakna i se slepi, a diviot zajak se koti 2-4 pati godisno i dava 1-4 zajcinja vo okot koi se ragaat so vlakna i vednas progleduvaat.
    I pokraj golemiot broj obidi na geneticarite da gi vkrstat diviot kunikul i diviot zajak sepak tie ne mozat da se sparat zatoa sto pretstavuvaat bioloski razlicni vidovi.
Сочувана

Nade

  • Администратор
  • FORUMOHOLICAR
  • *****
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 3.454
    • http://bartilarra.googlepages.com/
KUNIKULI (ZAJACI)
« Одговори #1 на: Декември 19, 2006, 23:11:14 »

welcome
mozete da ni postavite i nekoja slikicka  :wink:
Сочувана

***Larra & Bart***

D-r Zajak

  • Nov Clen
  • *
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 12
RASI NA KUNIKULI
« Одговори #2 на: Декември 20, 2006, 09:20:53 »

RASI
   Domasniot kunukul nastanal so povekekratna selekcija pri sto se dobile edinki koi imaat isti fenotipski osobini i toa vo odnos na bojata na vlaknoto, dolzinata i visinata na trupot, tezinata, rastot, oblikot, kvalitetot na krznoto i mesoto, kako i genotipskite karakteristiki koi gi prenesuvaat na potomstvoto. Edinkite koi gi imaat ovie fenotipski i genotipski slicnosti vikame deka spagaat vo ista rasa. Megutoa i pomegu edinki od ista rasa moze da ima edinki koi ke se razlikuvaat fenotipski vo odnos na bojata na vlaknoto, no gi zadrzuvaat genotipskite karakteristiki na rasata, pa za tie edinki vikame deka pripagaat na istata rasa no pretstavuvaat razlicen soj.
   Cesto pati edinkite od ista rasa nosat razlicni nazivi i toa e vo zavisnost od zemjata kade se odgleduvaat (na pr. Orijaskiot sarec  vo Belgija e poznat kako Belgiski sarec, vo Germanija kako Germanski sarec isto i kaj nas se vika taka, vo Ceska e poznat pod imeto ceski sarec itn.)
   Vo svetot se smeta deka ima okolu 500 rasi na domasen kunikul, no standardizirani se samo 77 rasi i tie spored nacinot na nivnoto selekcioniranje i nacin na dobivanje so vkrstuvanje se podeleni vo tri golemi grupi i toa:
·   Primitivni rasi na kunukili;
·   Preodni rasi na kunikuli i
·   Plemeniti rasi na kunukuli
   Primitivnite rasi na kunikuli: se dobivaat so prirodna selekcija i na niv vlijaat samo prirodnite faktori
Pretstavnici: sareniot domasen kunikul, Beliot dupkar  i dr.
   Preodni rasi na kunukuli: Nastanuvaat so selekcija koja ja pravi covekot. Ovie rasi gi primaat naslednite osobini na roditelite i od niv sozdavaat genetski linii na hibridni kunukuli.
Pretstavnici: Francuskiot burgundec, Germanskiot ovnoliki, Angliskata karolina, francuskiot ovnoliki i dr.
   Plemeniti rasi na kunikuli:  se rasi kade glavno vlijanie ima covekot i prirodnite uslovi kon postignuvanje na krajnite efekti koi ke se prenesuvaat preku genetskiot faktor. So sto se postignuvaat odlicni proizvodni karakteristiki koi se prenesuvaat od roditelite na potomstvoto bez pritoa da se izgubat osobinite na roditelot. So cel da se napravi jasna razlika pomegu odelnite rasi ovaa golema grupa e podelena na nekolku pod grupi i toa:
·   Golemi i teski (orijaski) rasi;
·   Sredni rasi;
·   Mali i lesni (jujesti) rasi;
·   Kratkovlaknesti rasi;
·   Dolgovlaknesti rasi.
Сочувана

D-r Zajak

  • Nov Clen
  • *
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 12
KUNIKULI (ZAJACI)
« Одговори #3 на: Декември 20, 2006, 09:27:06 »

Za sliki ne se sekiraj ke ima od se po nesto. Sakam da sa vklucat poveke ucesnici vo forumov koi se navistina zaintresirani za diskusija i razmena na iskustva vo oblasta na kunikularstvoto. Dokolku nekoj ima bilo kakov problem so kunikulite ili drugite domasni milenici od oblsata na glodarite ili teraristikata moze slobodno da pise mozam da pomognam.
POZDRAV do site ljubiteli na zivotnite a posebno na ljubitelite na kunikuli.
Сочувана

D-r Zajak

  • Nov Clen
  • *
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 12
Teski orijaski rasi
« Одговори #4 на: Декември 21, 2006, 10:54:18 »

Belgiski orijas
Ovoj kunikul e poznat pod imeto Flamanec ili Flamanski orijas, najkrupna rasa. Kaj nas e dosta rasprostraneta. Dolzinata na teloto e od 65-75 cm vozrasnite grla koi imaat dolzina pomalku od 60 cm se isklucuvaat od priplod. Glavata ja nosi visoko, usite se ispraveni i imaat dolzina od 18 cm, kozata mu e meka i elasticna kaj zenkite pod vratot se formira podbradok. Tezinata na vozrasnite grla e 6-9 kg. Najmala dozvolena tezina e 5 kg., a dostignuvaat i 10,5 kg, a ekstremni mazki primeroci imaat dostignato i tezina od 16kg. Vo odnos na bojata na krznoto ima poveke soevi i toa celicnosiv, svetlosiv, crn, plav, bel, zoltosmeg, kaj nas najzastapen e sojot so boja na div zajak. Imaat miren temperament zenkite za rasplod se koristat na starost od 8-9 meseci, a mazjakot od 10-12 meseci, pri toa mora da imaat nad 6 kg. tezina. Davaat 4-6 okota godisno i vo prosek imaat od 6-8 mladi, a ima i slucai koga davaat i 14 mladi.

Orijaski sarec(germanski sarec)
Kaj nasite odgleduvaci ovaa rasa e dosta rasirena i poznata pod imeto Germanski sarec. Tezinata e od 5-6 kg. i poveke, edinka koja ima pomalku od 5 kg. tezina se isklucuva od priplod. Dolzinata na teloto ne smee da mu bide pomala od 65 cm, a goleminata na usite ne smee da bide pod 15 cm. Teloto mu e zbieno i vo zadniot del okruglo. Ima poteklo od Belgija nastanal so dolgotrajna selekcija na Belgiskiot orijaski sarec od kogo gi steknal genetskite svojstva i od Angliskiot sarec od kogo gi steknal fenotipskite svojstva. Karakteristicna mu e belata boja ukrasena so crni tocki nareceni “crtez”. sarite (“crtez”) se nasledni i se prenesuvaat sekogas raspredeleni po razni delovi na teloto simetricno od dvete strani. Na muckata imaat crna sara vo oblik na peperutka so rasireni krilja, gornata usna im e crna, a dolnata po pravilo e bela. Okolu ocite imaat crni sari priblizno ednakvi nareceni “ocila”, vednas pod niv od dvete strani ima i crni tocki koi ne smeat da bidat spoeni so sarite na okoto, usite od vrvot do korenot se crni, a po grbot od glavata do vrvot na opasot se protega crna linija koja ima debelina od 3 cm. Od sekoja strana na teloto se naogaat po 5-8 crni tocki koi se ednakvi i simetricni. sarite mora da bidat ostro ograniceni i nesmeat da imaat primesi na beli vlakna. Ako sarite se so druga boja plavi, zolti ili smegi sto se slucuva mnogu retko togas stanuva zbor za razlicen soj na rasata, no nikako ne smee da ima kombinacija na dve sareni boi. Vlaknata se kratki gusti i sjajni i dobro prilegnati na teloto. Specificno e toa sto vo legloto dozvoleno e da se pojavat edinki so celosno crna boja no ne poveke od 25% i tie edinki bez razlika na polot gi prenesuvaat fenotipskite i genoripskite karakteristiki kako i sarenite edinki.
Kunikulite od ovaa rasa se odlikuvaat so brz prirast za 5 meseci dostignuvaat tezina nad 4 kg. Ne se prebirlivi i imaat dobra konverzija na hranata. zenkite polovo se zreli na 8 meseci, a mazjacite na 9 meseci, tezinata na mazjacite e nad 5kg., a na zenkite okolu 6kg. i nesto poveke.
Ovaa rasa e dosta rasprostraneta pa zatoa se srekavaat i razlicni nazivi za ovaa rasa taka na pr: Vo Ceska e poznat pod imeto “Ceski saren kunikul”, vo Holandija kako “Lotharinger”, Vo francija kako “ Lapin papilon francais”, vo Amerika e poznat kako “Checkered Giant” koj ima crna i plava sara i grbnata linija mu e podebela. Sekade mu e priznaena gospodarska vrednost za proizvodstvo na meso i krzno, a e i najomilen na izlozbite.

Ovnolik orijas
Ovnolikiot kunikul e nastanat vo Francija uste vo minatiot vek pa poznat e pod imeto Francuski ovnolik kunikul. Ovaa rasa e prenesena vo Germanija vo 1870 god. kade go dobila imeto Germanski ovnolik orijas i kaj nas e poznata pod ova ime. Vozrasna edinka dostignuva prosecno tezina od 6 kg. so zbieno telo, silni noze, siroki gradi i grb. Tipicna rasna karakteristika mu e iskrivenata nosna koska i klapnatite usi. Zenkata od mazjakot se razlikuva po neznata glava i podbradokot. Usite ne smeat da imaat pogolema dolzina od 30-40 cm., ako se ispraveni toa e rasna deformacija. Ima poveke soevi koi se razlikuvaat po bojata na vlaknoto, najzastapen e so boja kako diviot zajak i ednobojnite svetlo sivi. Postojat i sareni soevi plavosari, zutosari i sivosari no pri toa bojata na sarite mora da bide jasno ogranicena bez primesi na nijansi. Site sareni soevi imaat karakteristicna bela mucka.
Zenkite davaat 4-6 mladi vo leglo no se mnogu losi majki i ne se grizat mnogu za legloto. Slabo se otporni na stud i na vlaga i se mnogu prebirlivi na hrana. Ovaa rasa ima pocnato da gi gubi svoite rasni karakteristiki zatoa sto cesto pati e parena so kunikuli so klapnati usi smetajki deka se pripadnici na rasata. Pa zatoa go ima izgubeno dominantniot gen na rasata
Сочувана

HOGAR

  • FORUMOHOLICAR
  • *****
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 463
KUNIKULI (ZAJACI)
« Одговори #5 на: Декември 22, 2006, 00:45:15 »

D-re, pa daj pusti sliki za da e pointeresno. Nema sliki, nema diskusija

Aj jas da si prasam toa sto me interesira:

1. Dali ima opasnost po lugjeto , od zajacite?
2. Moze li da se 4uvaat doma ?
3. (ne se luti) Kolku e ziva mera vo mesarnica?  :D
Сочувана
BNG

D-r Zajak

  • Nov Clen
  • *
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 12
Zdravo Hogar
« Одговори #6 на: Декември 22, 2006, 09:03:04 »

Ke ima i sliki no sega nesto slabo se snaogam so prakanjeto VE molam bidete trpelivi.

1.Da ima opasnost za ljugeto ako gi maltretiraat znaat jako da kasaat (moze da ti otkine meso) i da grebat (poloso i od mackite)... se zezam ne e toklku strasno. Poopasni se zoonozite bolesti koi se zaednicki za lugeto i zivotnite no za niv ke pisuvame vo nekoja druga prilika bidejki ne se mnogu zastapeni, po aktuelni se metabolickite i parazitskite bolesti.

2.Sekako deka moze da gi cuvaat lugeto i vo kuka,stan ili vo objekt izgraden nadvor(farma). Ne baraat nekoi posebni uslovi no se zavisi od toa koja rasa ke se odluci ljubitelot da ja cuva. Generalno treba da se znae deka onie kunikuli(zajaci) koi se cuvaat doma koga se sami doma treba da se zatvoreni vo kafez,terarium i sl. Nesto slicno kako morsko prase.

3. Sekako deka kunikulite se cuvaat i vo komercijalni celi za proizvodstvo na meso cenata im e nekade okolu 150 denari kilogram ziva mera ili 250 denari kilogram cisto meso. ovie kunikuli se isklucivo od teskite rasi i klanicnata tezina im e nekade 3-3,5 kilogrami ziva mera ili 1,5-2 kilogrami cisto meso.
Kaj nas ovaa granka e mnogu slabo razviena za sporedba vo Hrvatska ima prerabotuvacki kompleks (edna farma i mesna industrija) kade godisno se iskoristuvaat za meso nekade okolu 1200000 kunikuli. Glavno nivnoto proizvodstvo e nameneto za zapadno evropskiot pazar, kaj nas mnogu slabo se konzumira ova meso.
Сочувана

D-r Zajak

  • Nov Clen
  • *
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 12
SREDNI RASI
« Одговори #7 на: Декември 22, 2006, 09:19:01 »

Sredni rasi
   Vo ovaa grupa na rasi spagaat kunikuli cija sto tezina se dvizi od 3,5-5 kg. Tie se polovo rano zreli i se spremni za parenje posle 4-5 mesec. Skromni se vo pogled na potrebite za smestuvanje i hrana. Zenkite godisno davaat 6-8 legla so prosek od 7-10 mladi vo leglo. Pogolemiot broj pripadnici imaat kombinirani svojsta za meso i krzno.
Pretstavnici: Novozelandski, Kaliforniski, Becki, Angliski sarec, Beveren, Havana, Francuski srebren, Japonski sarec, Zolt burgundski i dr.

Novozelandski
Ovoj kunikul e dobien so dolgotrajna selekcija vo Amerika ima dva soja Bel i crven. Krznoto mu e so kratki i gusti vlakna, teloto mu e cvrsto i zbieno so dobro raspredeleni muskulni partii. Vozrasnite edinki imaat tezina od 4-5kg. Zenkite se odlikuvaat so dobra plodnost, mlecnost i se mnogu grizlivi majki davaat po 8 mladi vo leglo  i imaat 5-6 legla godisno. Ovaa rasa e najcesto koristena vo industriskoto proizvodstvo za meso.

Kaliforniski
Ovaa rasa e nastanata so dolgotrajna i ednokratna selekcija vo Amerika. Ima bela boja, a usite, muckata, nozete i opasot se so crna boja, octe im se crveni. Vozrasna edinka tezi od 4-4,5 kg., a teloto im e so dobar raspored na muskulnite partii. Kaliforniskiot kunikul se odlikuva so golema otpornost na bolesti dobro ja iskoristuva i ne e prebirliv na hrana. Zenkite se grizlivi majki imaat dobra plodnost i mlecnost. Vo leglo davaat 8-9 mladi koi brzo napreduvaat  i imaat dobra konverzija na hrana za 1kg. prirast trosat 1,5 kg. koncentrirana hrana. Krznoto e dosta ceneto. Ovaa rasa cesto se koristi za dobivanje na hibridi so cel da se oplemenat ostanatite rasi i da se podobri proizvodstvoto na meso.

Becki
Ovaa rasa e dobiena so dolgotrajna selekcija pri vkrstuvanje na tri rasi na kunikuli i toa Belgiskiot orijas zaradi goleminata i kvalitetot na mesoto, Francuskiot ovnolik zaradi cvrstinata na teloto i siniot Logrein zaradi bojata i toa vo Avstrija, Viena po sto i go dobil imeto pod koe e poznat i kaj nas.
   Vistinskata boja na vlaknoto temno sina ja dobiva posle 8 mesec koga se odbiraat i edinki za priplod koi vo bojata ne smeat da imaat primesi na drugi nijansi. Bojata na octe im e sina, a tezinata na vozrasnite grla e 4-5 kg. Ima golema otpornost sprema bolesti zenkite se dobri majki, dosta plodni i mlecni se kotat 6-8 pati vo godinata so prosek 7-9 mladi po okot. Mladite imaat dobra konverzija na hranata i dobar kvalitet na mesoto.
   Osven siniot Becki postoi i bel Becki koj e dobien so mutacija i koj ima crveni oci (albino forma) koj gi ima istite rasni karakteristiki kako i siniot Becki.

Angliski sarec
 Toa e edna od najstarite rasi na kunikuli dobien e vo 1849. Ima sini ili olovno oboeni leptiresti fleki na muckata, krugovi vo istata boja okolu ocite, na grbot ima linija koja se protega od glavata do opaskata i ima simetricni sari od dvete strani na teloto. Vozrasnite edinki imaat tezina od 3-4 kg. Zenkite se dobri majki i davaat golemo potomstvo poveke od 10 mladi vo leglo. Se koristi i za vkrstuvanje so ostanatite rasi so cel kaj niv da se dobie po ubav izgled i podobar kvalitet na vlaknoto. Ucestvuval vo sozdavanjeto na Orijaskiot sarec so genot za bojata.
Сочувана

D-r Zajak

  • Nov Clen
  • *
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 12
MALI i LESNI RASI
« Одговори #8 на: Декември 28, 2006, 10:38:36 »

MALI I LESNI (JUJESTI) RASI
   Vo ovaa grupa spagaat kunikuli cija sto tezina na vozrasna edinka se dvizi od 1,5-3 kg. Najcesto se cuvaat zaradi krznoto i kako sportski kunikuli. Imaat golema otpornost sprema bolestite skromni se vo pogled na uslovite za smestuvanje, zenkite se dobri majki vo ovaa grupa ima golem broj na pretstavnici no ke napomeneme samo nekoi.
Prestavnici: Holandski, Mala cincila, Ruski, Polski, Mala havana, Holandski jujest, Mal srebren, Risest i dr.

Holandski
Negovoto poteklo e nejasno no se smeta deka poteknuva od Holandija. Vo 1830 godina se uvezeni vo V.Britanija pod imeto Mali brabansoni, tuka zapocnala nivnata selekcija pa zatoa nekoi smetaat deka poteknuvaat od V.Britanija. Sarite na ovaa rasa se mnogu karakteristicni . Predniot del od teloto im e bel, zadniot crn, nozete beli, a na glavata triagolnikot od muckata do celoto im e bel, a delot kaj ocite crn. Ima soevi so sina, cokoladna, celicnosiva, smegosiva boja no naj popularni se crnite i sinite. Dosta se aktuelni kaj odgleduvacite zatoa sto sarite se ostro ograniceni i imaat specificen izgled. Sirok i kratok vrat, kratki usi, vozrasnite edinki imaat tezina od 2,5 kg. Zenkite se dobri majki i prifakaat i drugi mladencinja. Kako rasa Holandskiot kunikul se koristi isklucivo za na izlozbi.

KRATKO VLAKNESTI RASI-REKS
Vo ovaa grupa na kunikuli spagaat rasi koi imaat golemina na vlaknoto od 15-20 mm. Karakteristicno e sto site rasi osven dolgovlaknestite so vkrstuvanje mozat da stanat kratkovlaknesti. Pri vkrstuvanje na kratkovlaknest mazjak so zenka so normalno krzno vo prvata generacija ke se dobie potomstvo so normalno krzno. Ponatamu so megusebno parenje na toa potomstvo vo vtorata generacija se dobivaa ¼ potomstvo so kratko vlakno. Vo tretata generacija ako se parat samo edinkite so kratko vlakno ke se dobie potomstvo so 100% kratko vlakno. Potoa ako tie se parat so edinki so normalno vlakno se dobiva potomstvo samo so normalno vlakno.
   Ovie rasi koi nastanuvaat so vkrstuvanje se nareceni “REKS”, tie gi zadrzuvaat osobinite na rasata no so toa sto taa rasa ke ima kratko vlakno i se oznacuva kako Reks.
Pretstavnici:Bel reks, Cincila reks, Dabar reks, Havana reks, Sin reks i dr.

DOLGO VLAKNESTI
Vo ovaa grupa se vbrojuvaat kunikuli koi imaat vlakno so dolzina pogolema od 4 cm vo prosek 5-8 cm. Ako vlaknoto e meko i fino se vika Angora-volna. Ovaa rasa na kunikuli se odgleduva isklucivo samo zaradi kvalitetot na vlaknoto.
Pretstavnici: Angora kunikul, Lisicast kunikul, Oposumski kunikul.

Angora kunikul
Toa e edna od najstarite rasi na kunikuli nastanata so mutacija. Vodat poteklo od zemjite okolu Crnoto more, vo Anglija e donesena vo 1873 kade e selektirana i e dobiena cista rasa. Ima poveke soevi na angora kunikulot no najgolem broj se so bela boja (albino). Tezinata na vozrasna edinka e 2-3kg. vo leglo davaat po 4-8 mladi koi imaa mnogu dobar kvalitet na vlaknoto. Se smeta deka davaat po 120g. krzno na 1kg. ziva mera, a kastriranite mazjaci i dvojno poveke.
Сочувана

D-r Zajak

  • Nov Clen
  • *
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 12
ANATOMIJA i FIZIOLOGIJA na domasniot kunikul
« Одговори #9 на: Јануари 11, 2007, 13:04:27 »

ANATOMIJA i FIZIOLOGIJA
Kaj nas mnogu malku se znae za anatomijata, fiziologijata, genetikata, psihologijata, navikite i moznostite na kunikulite. Kunikulite bitno se razlikuvaat od ostanatite domasni zivotni vo pogled na karakteristicnata anatomska gradba koja se odlikuva so postojan rast na sekacite, mala volumenska zafatnina na zeludnikot so mnogu slaba muskulatura, dolgo slepo crevo, nemoznost za povrakanje na hranata, nedostatok na potni zlezdi, labilen nerven sistem, koprofagija i niza na drugi osobenosti koj sto baraat mnogu vnimatelna rabota so niv. Ako na toa go dodademe i visokiot stepen na moznost za razmnozuvanje mozeme da zaklucime deka isklucitelno e vazno da gi poznavame anatomijata i fiziologijata na domasniot kunikul ako sakame da imame uspeh vo odgleduvanjeto.   Za taa cel nakratko ke se obideme da ja objasnime fiziologijata na kunikulot pooddelno po organski sistemi.

Organi za varenje
      Okotenoto mladence ima 18 mlecni zabi, a promenata na zabite se slucuva od 25-28 den koga kunikulot gi dobiva postojanite zabi. Vozrasniot kunikul ima 28 zabi i toa 26 koi se gledaat i 2 koi ne se gledaat. Od 26te zabi koi se gledaat ima 6 sekaci koi postojano rastat i toa dva sekaca na dolnata vilica i 4 sekaca na gornata vilica. Zaradi toa sto sekacite postojano rastat kunikulot mora postojano da gricka za da ja odrzi potrebnata golemina na sekacite. Volumenot na zeludnikot iznesuva 50-250 mm3 so napomena deka vo sidot na zeludnikot nema muskuli pa toj mora postojano da bide poln za da moze hranata da se potiskuva vo crevata. Dolzinata na crevata kaj kunikulite iznesuva od 6-8 m. Tie se spiralno izvitkani i nivniot mezenterium sluzi kako dobro mesto za talozenje na masni naslojki. Slepoto crevo e dolgo 35-50 cm, a kapacitetot mu e nekolku pati pogolem od kapacitetot na zeludnikot. Se protega po sredisnata linija na stomakot neposredno vo blizina na stomacniot sid. Vo slepoto crevo se odviva intenzivno bakteriolosko varenje, na toj nacin se razgraduva dobar del od celuloznite vlakna koi se vnesuvaat preku hranata, doaga i do  pretvaranje na azotot od hranivata vo bioloski vredni materii kako sto se belkovinite i aminokiselinite. Vo slepoto crevo se sozdavaat i rezervi na vitaminot B, kako i rezervni mineralni materii koi vo debeloto crevo kunikulot gi sintetizira i po pat na koprofagijata gi vnesuva vo svojot organizam preku ustata.

Koprofagija
   Koprofagijata kaj kunikulite zapocnuva na starost od 15 dena i isto kako optimalna hrana ima golemo znacenje za rabotata na zeludnikot i crevata, zatoa sto vo zeludnikot ne mozat da se odvivaat procesite na varenjeto na hranata zaradi maliot volumen. Na intenzitetot na koprofagijata vlijae kolicinata, vremeto i kvalitetot na hranata koja se dava na kunikulot. Kaj kunikulite na vozrast od 25-30 den vo digestivniot trakt se odviva aktiven bioloski proces i togas koprofagijata e osobeno izrazena. Kaj kunikulite na vozrast izmegu 10-30 den slepoto crevo raste po logaritamska skala, a zeludnikot i tenkoto crevo po linearna. Vo periodot do 15 den smrtnosta kaj kunikulite e do 20% zatoa sto vo ovoj period nivniot organizam e pod bioloski stres zatoa sto se naogaat vo premin od hrana samo so majcino mleko i intenzivno rastenje na organite za varenje pa celokupniot organizam se naoga vo golemo opteretuvanje koe mladite tesko go prezivuvaat.
   Organite za varenje se najeksponiraniot organ na kunikulot zatoa sto kaj niv sekojdnevno se odviva razmena na golemi kolicini na materii, sto bara intezivno rabotenje na ovoj sistem sto moze da dovede do cesti stresni situacii. Na osnova na seto kazano mozeme da zaklucime deka organite za varenje na kunikulot se mnogu specificen organ i toa nikogas ne smeeme da go zaboravime vo tekot na naseto odgleduvanje.
Сочувана

zlatko_jakimovski

  • FORUMOHOLICAR
  • *****
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 1.639
zlatko
« Одговори #10 на: Март 06, 2008, 15:57:52 »

abe ako ima nekoj sliki od zajci ili ako cuva zajci neka postavi sliki od niv

pozz

zlatko
Сочувана
"Daj deci pameti, Devojkama malo prave ljubavi, Da bi ovde svi, Samo malo lepse ziveli ! ! !"

АНГЕЛА

  • FORUMOHOLICAR
  • *****
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 604
  • Animal Lover
KUNIKULI (ZAJACI)
« Одговори #11 на: Април 30, 2008, 09:51:57 »

Јас иам чувано зајак се викаше Мице за жал неам слика од него...Ама нешто шо е најсмешно е дека сам си дојде од на кале :???: Сигурно на некој му имат избегано :roll: ...Најважно о се е дека си го чувавме и си седеше во дворон.Му купив кошничка и си спиеше внатре а позади куќата праеше лом, зш не иаме зелки, моркови од се по малце.....Обожаваше краставица....Иам искуство со закај така да ако сака некој нека праша kiss
Сочувана

m8a8j8a

  • Cesto Ovde
  • ***
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 154
KUNIKULI (ZAJACI)
« Одговори #12 на: Ноември 08, 2008, 23:03:09 »

postoi li nekakov zakon za zastita na zajacite?moze li nekako da se spreci nivna konzumacija?ne bi sakala da zamislam deka od tolku hrana na svetov nekoj se fatil bas niv da gi jade... :cry:
Сочувана
ZIVOTNITE SE MOJA INSPIRACIJA,BEZ NIV MOJOT ZIVOT BI BIL PRAZEN,BIDEJKI TIE GO ISPOLNUVAAT MOJOT ZIVOT!

SiMoN4e

  • FORUMOHOLICAR
  • *****
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 382
KUNIKULI (ZAJACI)
« Одговори #13 на: Јануари 05, 2009, 16:35:09 »

:lol:  :lol:  Ne veruvam maja deka ima takvi zdruzenija....
ama spored mene zajcite se nekako posebni nz zs ... ama ....
porano i jas 4uvav orijash beshe mislamm... i mn beshe pameten... si vrsheshe nuzda vo pesok...mn beshe pedanten... a i karakteristika bilo kako shto slushnav za orijashkite rasi...:D:D:
Pozz
Сочувана


Vlatko_papiga

  • FORUMOHOLICAR
  • *****
  • Отсутен Отсутен
  • Пораки: 378
KUNIKULI (ZAJACI)
« Одговори #14 на: Јануари 06, 2009, 11:31:55 »

kako prvo i prvo kaj nas vo Makedonija nema soodvetni uslovi za kolenje na ovie zivotni sto znaci toa se vrsi na star domorotski nacin,sto znaci vo klanica najverojatno gi ubivaat so struja dodeka vo nasite dvorovi gi macat so toa sto im stavaat noz pod grlo i zajceto ima sreka ako e ostar nozot brzo ke iskrvari ama ako e nekoj tap a kolku sto znam od licno iskustvo zajacite imaat debela koza i toa e vistinski pekol za niv


Ova sto ke go kazam e strasno i grozno no sepak ova e sovet za onie sto odgleduvaat zajaci

znaci zajakot ne se kole dodeka e ziv se mava pozadi usite i se zasemetuva e togas koga e zasemeten moze so noz da go isecete za da iskrvari.GROZNO

A ZA ZDRUZENIE ZA ZASTITA NA OVIE ZIVOTNI VO MAKEDONIJA NIKOGAS NEMA DA IMA ZATOA STO NA PR.KOJ KE MI VLEZE VO DVOR KE GO SNAJDE ISTOTO KAKO I ZAJAKOT   TOA BI GO KAZALE NASITE ODGLEDUVACI  PRIMITIVCI .POZDRAV
Сочувана
ONOJ STO GI SAKA ZIVOTNITE GI SAKA I LUGETO